Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić po­lo­žio je ju­če uz naj­vi­še dr­žav­ne po­ča­sti vi­jen­ce na Spo­men-gro­blje oslo­bo­di­o­ci­ma Be­o­gra­da i na Spo­me­nik cr­ve­no­ar­mej­cu.
– Po­gi­nu­li ste za naj­sve­ti­ji cilj, za slo­bo­du. Sr­bi­ja vas ne­će za­bo­ra­vi­ti i ne­će ni­ka­da pro­mi­je­ni­ti svoj od­nos pre­ma zlu, pro­tiv ko­ga ste se za­jed­no bo­ri­li, na­pi­sao je Ni­ko­lić u spo­men-knji­zi. Me­mo­ri­jal­nim de­fi­le­om, po­la­ga­njem vi­je­na­ca, ot­kri­va­njem plo­če sa ime­ni­ma uli­ca u Be­o­gra­du i sve­ča­nom aka­de­mi­jom u Na­rod­nom po­zo­ri­štu ju­če je obi­lje­žena 72. go­di­šnji­ca oslo­bo­đe­nja Be­o­gra­da u Dru­gom svjet­skom ra­tu.
Grad­ski me­na­džer Go­ran Ve­sić je re­kao da je Be­o­grad po­seb­no po­no­san, „jer sla­vi je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih do­ga­đa­ja u na­šoj isto­ri­ji“.
Ve­sić je pod­sje­tio da je na ju­če­ra­šnji dan pri­je 72 go­di­ne, po­sle 1.287 da­na na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je, Be­o­grad po­stao slo­bo­dan.
– Na da­na­šnji dan za­vr­še­na je ve­li­ka bit­ka, u ko­joj je ži­vo­te da­lo sko­ro 3.000 pri­pad­ni­ka Na­rod­no-oslo­bo­di­lač­ke voj­ske i 940 pri­pad­ni­ka Cr­ve­ne ar­mi­je da bi ovaj grad uži­vao u slo­bo­di – re­kao je Ve­sić obra­ća­ju­ći se uče­sni­ci­ma me­mo­ri­jal­nog de­fi­lea. Ka­ko je na­veo, „slo­bo­da ko­ju da­nas ima­mo, po­sle­di­ca je te bit­ke i nje­nih žr­ta­va, a na­ša je oba­ve­za da se sje­ća­mo svih tih lju­di ko­ji su ta­da ili po­gi­nu­li ili ra­nje­ni“. Is­ta­kav­ši da je „na­ša oba­ve­za da ono što se de­si­lo 1944. go­di­ne pre­no­si­mo na bu­du­će ge­ne­ra­ci­je“, Ve­sić je na­gla­sio da je Be­o­grad da­nas po­seb­no po­no­san.
– Po­sled­nje tri go­di­ne, od ka­da je sa­da­šnja grad­ska vlast do­bi­la po­vje­re­nje gra­đa­na, mi 20. ok­to­bar pro­sla­vlja­mo sa po­seb­nim po­no­som. Ne sti­di­mo ga se, kao što se de­ša­va­lo ra­ni­je, i sa po­no­som ovaj dan sla­vi­mo kao je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih do­ga­đa­ja u na­šoj isto­ri­ji – na­gla­sio je Ve­sić. On je uka­zao i na odr­ža­va­nje Sve­ča­ne aka­de­mi­je u Na­rod­nom po­zo­ri­štu po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 72 go­di­ne od oslo­bo­đe­nja Be­o­gra­da, te da su u srp­skoj pre­sto­ni­ci ju­če dvi­je ve­li­ke uli­ce u Be­o­gra­du po­ni­je­le ime­na so­vjet­skih ge­ne­ra­la. Ta­ko je no­vo­be­o­grad­ska uli­ca Go­ce Del­če­va po­sta­la uli­ca mar­ša­la Tol­bu­hi­na, dok je Po­hor­ska do­bi­la ime uli­ca ge­ne­ra­la Žda­no­va.
– Na taj na­čin smo kao Be­o­grad i kao Sr­bi­ja po­ka­za­li da ima­mo po­što­va­nje pre­ma onim lju­di­ma ko­ji su ne­što uči­ni­li za naš grad – re­kao je Ve­sić. Mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin če­sti­tao je svi­ma Dan oslo­bo­đe­nja Be­o­gra­da i is­ta­kao da se isto­ri­ja srp­skog na­ro­da ni­ka­da ni­je pi­sa­la ime­ni­ma onih ko­ji su slo­bo­du če­ka­li ili onih ko­ji su sma­tra­li da se mo­že bi­ti na stra­ni oku­pa­to­ra sa­mo da zlo pro­đe.
– Isto­ri­ja srp­skog na­ro­da se pi­sa­la i pi­še ime­ni­ma onih ko­ji su bi­li na stra­ni slo­bo­de i ko­ji ni­su pi­ta­li ko­li­ko slo­bo­da ko­šta – re­kao je Vu­lin. Na­po­me­nuv­ši da se pri­je 72 go­di­ne srp­ski na­rod upi­sao na stra­nu po­bjed­ni­ka uz naj­ve­će i naj­bo­lje, Vu­lin je po­ru­čio da smr­ti he­ro­ja ne smi­ju bi­ti obru­ka­ne ži­vo­ti­ma nji­ho­vih po­to­ma­ka. „Na na­ma je da ču­va­mo uspo­me­nu na njih i da bu­de­mo do­stoj­ni nji­ho­ve uspo­me­ne i ve­li­či­ne – na­gla­sio je Vu­lin. Na tra­si de­fi­lea od „Lon­do­na“ do pa­la­te „Al­ba­ni­je“ bi­lo je po­sta­vlje­no pet punk­to­va na ko­ji­ma su glum­ci re­kon­stru­i­sa­li ne­ke od si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma su se voj­ska i gra­đan­stvo na­šli 20. ok­to­bra 1944. go­di­ne. Do­ga­đa­ju su uz gra­đa­ne pri­su­stvo­va­li ve­te­ra­ni SUB­NOR-a.
M.Nj.